Scientific Advertising

Scientific Advertising: Bezvremenski vodič za marketare koji žele rezultate nije samo naslov stare knjige — to je temelj modernog oglašavanja koji i danas, više od jednog veka kasnije, oblikuje način na koji pametni preduzetnici i kompanije pristupaju tržištu. U svetu gde svakodnevno nastaje na hiljade novih oglasa, kampanja i poruka, samo oni koji razumeju suštinu — da je oglašavanje zapravo oblik prodaje — uspevaju da se istaknu, izmere svoj učinak i izgrade održiv biznis.

Claude Hopkins, pionir oglašavanja i autor knjige Scientific Advertising (1923), bio je čovek koji je transformisao reklamu iz igre pogađanja u tačno meren, ponovljiv proces koji donosi profit. Dok su drugi kreatori kampanja oslanjali na intuiciju, šarm i “blještave slogane”, Hopkins je u oglašavanje uveo ono što danas zovemo data-driven marketing — oglašavanje zasnovano na dokazima, podacima i jasnim rezultatima.

Njegova filozofija i principi toliko su napredni da su i danas, u eri društvenih mreža, Google oglasa i veštačke inteligencije, ne samo relevantni nego često i nadmoćniji u odnosu na “moderne” trendove koji zanemaruju suštinu prodaje.

🧠 Ko je bio Claude Hopkins i zašto je njegova knjiga i dalje relevantna?

Claude Hopkins je odrastao u siromaštvu, odgajan od strane duboko religiozne majke koja mu je usadila radne navike, etiku i moral. Godinama je radio razne poslove ne znajući čime će se baviti — sve dok nije otkrio oglašavanje. U to vreme, reklame su bile više slične predstavama nego strategijama: kreatori su pokušavali da privuku pažnju sjajnim sloganima, neobičnim slikama i raznim „trikovima“, nadajući se najboljem ishodu.

Hopkins je bio drugačiji. On je postavio jedno jednostavno pitanje:

“Ako prodavac može da ubedi kupca lice u lice, zašto to ne bi mogao i jedan dobar oglas — ali u mnogo većem obimu?”

To pitanje promenilo je industriju.

Hopkins je počeo da testira svaki oglas. Merio je odziv putem kupona, brojao rezultate i pratio tačno koji pristupi donose profit, a koji ne. Dok su drugi pokušavali da “budu kreativni”, on je tražio dokaz. Umesto nagađanja, on je primenjivao metod naučnog eksperimenta u svetu reklame.

Njegove kampanje su od malih, nepoznatih proizvoda pravile svetski poznate brendove. Najpoznatiji primer je Pepsodent pasta za zube. U to vreme malo ko je redovno prao zube, a Hopkins je pronašao jednostavnu, gotovo genijalnu poruku:
👉 “Osetićete sloj na zubima — iščetkajte ga!”

Ova poruka je bila jasna, konkretna i zasnovana na realnom iskustvu korisnika. Rezultat? Pepsodent je postao globalni fenomen.

📘 Knjiga koja je promenila način na koji razmišljamo o marketingu

Hopkins je svoja pravila i uvide sabrao u knjizi Scientific Advertising — delu koje je uticalo na generacije marketara, uključujući i savremene ikone kao što su David Ogilvy, Dan Kennedy i Seth Godin.

David Ogilvy je jednom rekao:

“Niko ne bi smeo da ima dozvolu da piše reklame dok ne pročita ‘Scientific Advertising’ sedam puta. To je moja Biblija.”

Knjiga je kratka, ali brutalno precizna. Nema “lepe reči” bez svrhe. Nema umetničkog izraza radi samog izraza. Sve je podređeno jednom cilju: prodaji.

U sledećem poglavlju ulazimo u srž Hopkinsove filozofije:
👉 Zašto je oglašavanje zapravo “prodavac na papiru” i kako taj pogled menja način na koji pristupaš svakoj kampanji — bilo da pišeš Facebook oglas, LinkedIn objavu ili landing stranu.

📝 Oglašavanje kao prodavac na papiru

Jedan od najvažnijih uvida Kloda Hopkinsa je jednostavan, ali revolucionaran:
👉 „Oglašavanje je u suštini — prodavac na papiru.“

Danas, u eri interneta, društvenih mreža i automatizovanih kampanja, marketari često zaborave na ovu suštinsku istinu. Ali Hopkins je insistirao da svaka reklama mora da radi isto ono što radi dobar prodavac „licem u lice“: da privuče pažnju, zainteresuje, odgovori na pitanja, ukloni sumnje i — proda.

U to vreme, većina reklama bila je samo „zabavna“. Ljudi su pokušavali da osvoje kupce duhovitim sloganima i „kreativnim“ pristupom, bez ikakvog načina da provere šta zaista funkcioniše. Hopkins je to promenio tako što je uveo merenje, testiranje i direktnu prodajnu logiku u pisanje oglasa.

On je rekao:

„Jedini cilj reklame je da ostvari prodaju. Ona je profitabilna ili neprofitabilna isključivo prema tome koliko prodaje donosi.“

Zato je svaki oglas tretirao kao zaposlenog prodavca. Ako oglas ne donosi rezultate — mora da se menja, baš kao što biste otpustili prodavca koji mesecima ne zatvori nijedan posao. Oglasi nisu umetničko delo za zid. Oni su alati za ostvarivanje profita.

🧮 Oglašavanje je „množena prodaja“

Hopkins je dalje objašnjavao da je:

„Oglašavanje uvećano prodavanje. Može da govori hiljadama, dok prodavac govori jednom. Zato svaki oglas mora biti super-prodavac.“

Zamisli: jedan dobar oglas radi za tebe 24/7. Ne traži pauzu, ne ide na godišnji odmor i ne traži povišicu. On konstantno komunicira sa potencijalnim kupcima, objašnjava vrednost, odgovara na pitanja i gradi poverenje. To je upravo način na koji Hopkins gleda na reklame.

On nije pravio kampanje koje su „lepe“ — pravio je kampanje koje rade posao.

🧠 Pisanje oglasa kao razgovor sa kupcem

Hopkins je smatrao da svaki oglas mora biti napisan kao da stojiš oči u oči sa jednim kupcem, a ne da se obraćaš „masama“:

„Nemoj misliti o ljudima kao o masi. To ti daje zamagljen pogled. Misli o jednoj tipičnoj osobi koja bi mogla da želi ono što prodaješ.“

Zato je njegovo pisanje jednostavno, jasno, direktno. Nema nepotrebnih rečenica. Nema preterivanja. Nema praznih fraza.

Zamisli da prodaješ proizvod prijatelju koji te je zamolio da mu objasni zašto vredi da ga kupi. Nećeš pričati bombastične slogane. Ispričaćeš mu korak po korak zašto taj proizvod rešava njegov problem. I to je upravo ono što Hopkins radi — kroz oglase.

📝 Nema zabave, nema preterivanja — samo istina

Hopkins je bio kategoričan:

„Oglasi nisu pisani da zabave. Ne hvali se, jer ljudi to ne vole. Ne pokušavaj da impresioniraš. Radi tačno ono što bi dobar prodavac uradio sa kupcem koji je već na pola puta da kupi.“

To znači da oglas mora imati svrhu. Ako naslov ne privlači pažnju relevantnog kupca — on ne radi svoj posao. Ako telo teksta ne daje konkretne, korisne informacije — on ne prodaje. Ako je poruka nejasna — izgubljena je prilika.

On je tražio preciznost i ekonomiju reči. Svaka rečenica mora imati razlog da bude tu, baš kao što svaki korak dobrog prodajnog razgovora ima jasnu funkciju.

📌 Primena danas: Facebook oglasi, landing stranice i email kampanje

Iako je Hopkins živeo u vreme novinskih oglasa, njegova logika je potpuno primenjiva danas. Na primer:

  • Facebook oglas je tvoj „prodavac“ koji priča hiljadama ljudi odjednom.
    ➝ Ako ne privuče pažnju u 2 sekunde i jasno objasni vrednost, propao je razgovor.

  • Landing stranica je tvoj „izložbeni sto“.
    ➝ Ako ne vodi kupca logičnim putem od problema ka rešenju, on odlazi bez kupovine.

  • Email kampanja je tvoj „tihi trgovac“ koji redovno komunicira sa potencijalnim klijentima.
    ➝ Ako svaka poruka ne daje vrednost, gubiš poverenje i prostor u inboxu.

Hopkins bi danas rekao isto što je govorio tada:
👉 „Svaki oglas mora se opravdati kao prodavac. Ako ne prodaje — menja se.“

📊 Poglavlje 3: Testiranje, merenje i moć dokaza

Claude Hopkins je bio pionir u vremenu kada je većina oglašivača radila „napamet“. Dok su drugi verovali da je reklama umetnost i intuicija, Hopkins je rekao:
👉 „Oglašavanje nije nagađanje — ono je tačna nauka zasnovana na testiranim principima.“

Upravo zato je uveo sistematičan pristup merenju učinka svake kampanje. Umesto da nagađa šta „zvuči dobro“ ili šta se „nekome sviđa“, on je tražio dokaze. Rezultati su bili merilo uspeha, ne ego kreativaca.

🧪 Kako je Hopkins testirao kampanje pre skoro jednog veka

U vreme kada nije bilo digitalne analitike, Hopkins je koristio jednostavan, ali genijalan sistem — kuponske oglase.

U svakom oglasu je postavljao specifičan kupon koji je kupac trebalo da iseče i pošalje nazad kako bi dobio uzorak proizvoda, katalog ili posebnu ponudu. Na taj način je mogao da izmeri:

  • Koliko ljudi je odgovorilo na konkretan oglas

  • Koji naslov je dao bolje rezultate

  • Koji ton poruke ili ponuda privlači više kupaca

  • Koji medij (novine, časopisi) ima najveći povrat na uloženo

Na osnovu tih podataka, on je menjao i unapređivao kampanje sve dok nije dobio maksimalan učinak po uloženom dolaru.

To je suština današnjeg A/B testiranja — samo što je on to radio ručno, bez Google Analyticsa, CRM sistema i automatskih alata.

📈 Zašto testiranje menja igru

Hopkins je smatrao da je testiranje jedini način da izbegneš rasipanje budžeta i nagađanja:

„Reklame koje nisu testirane su kao vojska bez izviđača. Testiranje nam pokazuje put, dok nagađanje vodi u gubitke.“

U marketingu, testiranje nije luksuz — to je osiguranje.
Danas, uz pomoć digitalnih alata, možemo za nekoliko sati da znamo:

  • Koji naslov privlači više klikova

  • Koja slika bolje konvertuje

  • Da li je bolji popust od 10% ili besplatna dostava

  • Da li kratki ili dugački tekst prodaje više

Zamisli da ulažeš 1000€ mesečno u reklame, a da nikada ne testiraš šta zapravo funkcioniše. To je kao da bacaš kockice svaki put kada pokreneš kampanju.

🧠 Psihologija testiranja: kupci glasaju novčanikom

Hopkins je razumeo da se tržište ne može prevariti lepim rečima. Kupci glasaju svojim ponašanjem, ne mišljenjem.

Mnogi biznisi greše jer postavljaju pitanja pogrešnim ljudima: kolegama, porodici, prijateljima. Oni mogu da daju mišljenje, ali samo tržište daje pravu ocenu — kroz klikove, kupovine, narudžbine.

Zato je Hopkins poručivao:

„Testiranje malih kampanja štedi novac i pokazuje istinu. Istina je u rezultatima, ne u mišljenju.“

Ovo je posebno važno danas kada svako ima „svoj ukus“ oko dizajna, boje dugmeta, dužine teksta… Umesto beskrajnih sastanaka, jednostavno pusti A/B test i pusti publiku da odluči.

💻 Moderni ekvivalent Hopkinsovog sistema

Zamisli Hopkinsa danas, sa svim digitalnim alatima u rukama. Verovatno bi imao sledeće rutine:

  • Google Ads eksperimente za testiranje više oglasa paralelno

  • Facebook kampanje sa različitim publikama i naslovima

  • Hotjar ili slične alate za merenje ponašanja posetilaca na sajtu

  • CRM i e-mail automatizacije koje mere konverzije po segmentima

  • Landing stranice sa A/B varijacijama za testiranje ponuda i CTA dugmadi

Njegov kuponski sistem bio je preteča svega toga. On je dokazao da naučni pristup marketingu donosi rezultate koji se ponavljaju. Nije verovao u „sreću“, već u sistem.

🧠 Hopkinsov princip koji treba zapamtiti

Ako postoji samo jedna lekcija iz ovog poglavlja koju treba zapamtiti, to je sledeća:

📝 „Bez testiranja i merenja, tvoj marketing je samo skupa igra pogađanja.“

Svaka reklama, svaka objava, svaki CTA mora biti tretiran kao hipoteza koju tržište potvrđuje ili odbacuje.

🧠 Poglavlje 4: Psihologija i snaga specifičnosti u oglašavanju

Claude Hopkins je razumeo nešto što mnogi savremeni oglašivači, uprkos svim alatima i podacima, i dalje često zaboravljaju:
👉 ljudi ne reaguju na reklame kao logične mašine, već kao emotivna, društvena i navikama vođena bića.

On je oglašavanje zasnivao na dubokom razumevanju ljudske prirode. Nije pokušavao da „ubedi“ publiku komplikovanim argumentima — već je govorio njihovim jezikom, pogađao njihove motivacije i oslanjao se na univerzalne psihološke pokretače ponašanja.

🧭 Ljudska priroda se ne menja

Hopkins je radio početkom 20. veka, ali njegovi principi su bezvremenski. Razlog?
👉 Ljudska priroda se nije promenila. Ljudi i danas žele da uštede vreme, da dobiju više vrednosti za svoj novac, da izgledaju i osećaju se bolje, da se ne izlažu riziku i da prate društvene norme.

On je rekao:

„Efektivno oglašavanje funkcioniše tako što razume i apeluje na ljudsku prirodu.“

Umesto da izmišlja „pametne“ poruke, Hopkins je jednostavno posmatrao kako ljudi zaista donose odluke — i gradio je oglase oko toga. To je bio njegov tajni sastojak.

🧠 Tri osnovna motivatora koji pokreću akciju

Ako pogledamo Hopkinsove kampanje i njegove principe, možemo ih povezati sa onim što je kasnije formalizovao B.J. Fogg (Stanford), a što Hopkins intuitivno znao:

  1. Težnja za zadovoljstvom i izbegavanje bola

    • Ljudi žele da poboljšaju svoj život, reše probleme, uštede, osete olakšanje.

    • Primera radi, Pepsodent kampanja nije prodavala pastu — prodavala je osećaj čistih zuba i uklanjanje neprijatnog sloja.

  2. Nada i strah

    • Ljudi deluju iz nade u bolju budućnost, ali i iz straha od propuštanja ili gubitka.

    • Hopkins je umeo da naglasi obe strane: i pozitivni ishod i ono što se dešava ako ne delujete.

  3. Društveno prihvatanje i izbegavanje odbacivanja

    • Ljudi žele da budu deo grupe, da budu prihvaćeni.

    • Mnoge Hopkinsove poruke bile su u skladu sa društvenim normama — ako ne koristiš proizvod, ispadaš iz „standarda“.

I danas, sve uspešne kampanje — od Apple-a do Coca-Cole i Nike-a — igraju na ova tri polja.

📌 Snaga specifičnosti: „Ne pričaj — pokaži“

Hopkins je prezirao neodređene, prazne tvrdnje.
👉 Opšte fraze kao što su “najbolji”, “najkvalitetniji” ili “najpovoljniji” za njega su bile beskorisne.

Umesto toga, koristio je konkretne činjenice i brojke.

„Konkretne činjenice i specifikacije uvek prodaju više od nejasnih tvrdnji.“

Na primer, umesto da napiše “naša pasta temeljno čisti zube”, on je rekao:
👉 “Osetićete film na zubima — samo ga ova pasta uklanja svaki put.”
Ta rečenica je pokrenula globalni fenomen Pepsodenta, jer je kupcima dala realan, opipljiv signal da mogu proveriti.

🧱 Kompletna priča pobeđuje fragmente

Hopkins je takođe tvrdio da reklama mora da ispriča celu priču, a ne samo da „zaintrigira“:

„Oglas mora da predstavi kompletnu i ubedljivu priču, a ne samo fragment.“

Ovo je posebno važno danas kada vlada trend „minimalizma u komunikaciji“ i „kratkih poruka“. Da, pažnja je kratka — ali kada je neko zainteresovan, želeće celinu. Hopkins je znao da je zadatak oglasa da kupcu da dovoljno informacija da donese odluku. Ni manje, ni više.

📝 Praktična primena danas

Sve ovo je primenjivo i u savremenom digitalnom marketingu. Na primer:

  • Umesto: “Najbolji CRM za vaš biznis”
    ✅ Bolje: “Smanjite vreme slanja ponuda za 37% uz CRM koji automatizuje svaki korak prodaje.”

  • Umesto: “Kvalitetna burad za vino”
    ✅ Bolje: “Hrastova burad od slavonskog hrasta, tostatna po Burgundskom stilu, zadržava aromu i razvija kompleksnost vina već u prvih 6 meseci.”

  • Umesto: “Najbrža dostava”
    ✅ Bolje: “Dostava u roku od 24h, direktno iz našeg skladišta u Srbiji, bez dodatnih troškova.”

Specifičnost uklanja sumnju, gradi kredibilitet i čini poruku pouzdanošću natopljenom, što je u svetu pretrpanom praznim obećanjima – zlata vredno.

💬 Hopkins je govorio jezikom kupca

On nije koristio stručni žargon ili “marketinški rečnik” koji zvuči pametno, ali ne prodaje. Njegove reklame su bile napisane kao da jedan prijatelj preporučuje drugom rešenje za problem. To je i danas najmoćniji ton — jasan, razgovoran i orijentisan na korist kupca.

„Kada planiraš i pripremaš oglas, imaj pred sobom tipičnog kupca. Sve radi kao da stoji ispred tebe, oči u oči.“

🏁 Poglavlje 6: Zašto su Hopkinsovi principi danas važniji nego ikada

Claude Hopkins je radio u vreme kada su oglasi izlazili u dnevnim novinama, kuponi se slali poštom, a informacije su putovale znatno sporije nego danas.
👉 Ipak, ono što je on tada razumeo — suštinu ljudske psihologije, važnost testiranja i ulogu oglasa kao prodavca — danas je postalo važnije nego ikada.

U svetu gde je konkurencija ogromna, pažnja potrošača kratka, a poverenje potrošeno, Hopkinsovi principi daju nam čvrst temelj za svaku marketinšku odluku. Pogledajmo zašto.

🌍 1. Digitalno tržište je pretrpano — samo jasne i testirane poruke prolaze

Danas živimo u dobu hiperprodukcije sadržaja. Svaki dan objavljuje se:

  • preko 500 miliona tvitova,

  • više od 300 miliona fotografija na Facebooku,

  • i oko 100 miliona postova na Instagramu.

U takvoj buci, generičke, nejasne i neautentične poruke jednostavno nestaju.
Hopkins je to razumeo i pre digitalne ere. On je znao da specifičnost, jasnoća i direktnost razdvajaju uspešne kampanje od beznačajnih.

👉 Ako tvoja poruka nije kristalno jasna i testirana — publika je ignoriše.

📊 2. Testiranje više nije luksuz — to je osnov preživljavanja

Hopkins je morao ručno da meri rezultate svojih kuponskih kampanja. Ti danas imaš alate koji ti u realnom vremenu pokazuju:

  • koji naslov konvertuje najbolje,

  • koja publika reaguje,

  • koji korak u funnelu „curi“.

Ipak, mnoge kompanije i dalje srljaju napred bez testiranja, oslanjajući se na „osećaj“, „intuiciju“ ili „mi mislimo da je ovo dobro“. To je luksuz koji u današnjoj konkurenciji više ne postoji.

👉 Hopkins bi danas vodio performance kampanje sa hirurškom preciznošću, stalno A/B testirao i optimizovao — jer zna da se istina krije u rezultatima, ne u mišljenju.

🧠 3. Ljudska priroda je večna — a marketing je uvek komunikacija sa čovekom

Iako su alati evoluirali, ljudske motivacije nisu. Ljudi i dalje:

  • žele da izbegnu bol i ostvare zadovoljstvo,

  • traže sigurnost i nadu,

  • žele pripadnost i potvrdu.

Hopkins je gradio kampanje upravo na tim temeljima, bez suvišnih ukrasa.
Danas, kada algoritmi pokušavaju da „predvide ponašanje“, često zaboravljamo da je najveći alat za razumevanje kupaca — razgovor i posmatranje.

Hopkins nije imao AI — imao je zdravorazumski pristup ljudima.

🧭 4. Brendovi koji ne koriste Hopkinsove principe — troše budžete bez efekta

Koliko puta si video kampanju koja izgleda skupo, ali ne prodaje ništa?
👉 Lep dizajn, odlična produkcija, ali bez jasne ponude, bez testiranja, bez psihološkog utemeljenja.

Hopkins bi takve kampanje nazvao „umetničkim projektima“, a ne oglašavanjem.
On je smatrao da svaki oglas mora imati poslovnu funkciju — mora se opravdati prodajom, kao svaki dobar prodavac.

Brendovi koji ignorišu te principe danas:

  • troše velike sume na kampanje koje ne konvertuju,

  • ne znaju šta zaista radi a šta ne,

  • i ostaju zarobljeni u začaranom krugu „više objava, više reklama, manje rezultata“.

🚀 5. Oni koji primene Hopkinsov pristup — grade dugoročne sisteme

Hopkinsovi principi nisu “trikovi” — oni su osnova za dugoročno održiv marketing.
Biznisi koji ih primene danas:

  • kreiraju jasne poruke koje se pamte,

  • testiraju sve i stalno poboljšavaju,

  • razumeju kupce i komuniciraju direktno sa njima,

  • grade sistem koji donosi predvidive rezultate.

U suštini, Hopkinsov pristup transformiše marketing iz „nagađanja“ u preciznu poslovnu funkciju koja donosi profit.

📝 Zaključak: „Scientific Advertising“ kao vodič za XXI vek

Claude Hopkins nije bio guru. Nije prodavao maglu. Bio je sistematičan, praktičan i fokusiran na ono što zaista pokreće prodaju.

Danas, kada imamo sve tehnologije sveta, ali i najveću konkurenciju ikada, njegove lekcije nisu samo relevantne — one su neophodne.
👉 Jasna poruka.
👉 Razumevanje kupca.
👉 Testiranje i merenje.
👉 Kontinuitet i doslednost.

To je recept koji ne zastareva.

Ako želiš da tvoj marketing bude više od buke — ako želiš da postaneš strateg koji gradi kampanje koje zaista prodaju — uzmi Hopkinsovu filozofiju i primeni je na svaki digitalni kanal koji koristiš.

Jer bez obzira da li koristiš novine 1923. ili TikTok 2025. — pravila igre ostaju ista.

🎯 Završna misao:

“Najefikasnije oglašavanje nije ono koje izgleda najlepše, već ono koje najtačnije i najkonkretnije prenosi vrednost kupcu — i to meri u rezultatima.”
— Claude Hopkins

📌 Kratak rezime: Claude Hopkins — nauka koja i danas prodaje

Claude Hopkins je još početkom 20. veka postavio principe koji i danas razdvajaju prosečne marketare od pravih majstora zanata. Njegova filozofija je jednostavna, ali moćna:

  • 🧠 Razumi ljudsku prirodu – jer marketing je uvek komunikacija čoveka sa čovekom.

  • ✍️ Piši kao prodavac, ne kao pesnik – jasno, konkretno, usmereno na vrednost.

  • 📊 Testiraj i meri sve – nagađanja troše budžet, podaci grade sistem.

  • 💬 Govori jezikom kupca – ne generički, već specifično i relevantno.

  • 🚀 Budi dosledan – ponavljanje gradi verovanje, a verovanje prodaje.

Iako je pisao u vreme kupona i novinskih oglasa, Hopkinsova knjiga „Scientific Advertising“ funkcioniše kao priručnik za savremeni digitalni marketing. Njegovi principi su temelj na koji možeš da nadogradiš sve — od društvenih mreža i email kampanja, do landing stranica i kompleksnih prodajnih tokova.

📝 Tvoj sledeći korak: Pretvori marketing u sistem koji predvidivo donosi rezultate

Ako si spreman da:

  • prestaneš da nagađaš šta „možda radi“,

  • izgradiš jasnu poruku koja se ističe u moru konkurencije,

  • postaviš kampanje koje se mere i skaliraju,

  • i napokon povećaš povrat na ulaganje u marketing…

👉 vreme je da Hopkinsovu filozofiju pretvoriš u tvoj alat za rast.

📩 Prijavi se na naš newsletter i svakog meseca dobijaj praktične vodiče, konkretne primere i strategije koje su utemeljene na dokazanim principima, a prilagođene digitalnom dobu.

📞 Ili nas direktno kontaktiraj kako bismo zajedno kreirali marketinški sistem koji prodaje 24/7 — jednako efikasno kao najbolji prodavac u tvojoj firmi.

🌟 Marketing nije umetnost nagađanja. Marketing je nauka prodaje.

Upravo zato je Claude Hopkins relevantniji nego ikada — jer dok drugi pokušavaju da budu glasniji, ti možeš da budeš precizniji.

about avada business

Integer euismod lacus magna uisque curd metus luctus vitae pharet auctor mattis semat.

2025
Business Conference
15-18 December

New York City