Ole Kirk Kristijansen - LEGO

Od stolarske radionice u Bilundu (1932) do globalnog brenda: LEGO ime, patent iz 1958, kriza 2003–2004 i veliki zaokret, fabrike na 3 kontinenta, LEGO House i LEGOLAND parkovi — kompletna priča uz izvore.

Uvod: 90 godina „igraj se lepo“

LEGO je 2022. obeležio 90 godina postojanja — retka godišnjica u svetu igračaka, a još ređa u svetu brendova koji su ostali verni istoj, kristalno jasnoj ideji: sistem igre u kojem sve kockice (i ideje) klikću zajedno. Ime LEGO nije slučajno: dolazi od danskih reči „leg godt“ — „igraj se lepo“. To je i dalje njihov program i obećanje, potvrđeno od kompanije same.

Priča počinje 1932. u malom danskom gradu Bilundu, gde stolar Ole Kirk Kristijansen (Ole Kirk Christiansen) otvara radionicu i pravi drvene igračke po načelu koje će postati moto firme: „Samo najbolje je dovoljno dobro“ (dansk. „Det bedste er ikke for godt“). Moto i danas živi kao standard kvaliteta i filozofija odgovornosti.

Od drveta do plastike: rani razvoj (1932–1958)

Ole je brzo shvatio da je kvalitet više od materijala — to je posvećenost detalju i sistem. Posle rata, kupuje mašinu za brizganje plastike (među prvima u Danskoj), eksperimentiše s novim oblicima i 1949. uvodi kockice koje će, posle niza iteracija, postati srce sistema. Do 1955. predstavlja LEGO System in Play — prvu jasno definisanu logiku kompleta i sveta (Town Plan) u kojem se delovi međusobno nadovezuju i rastu s detetom.

Prelomni trenutak dolazi 28. januara 1958. kada je podneta patentna prijava za „toy building element“ — današnju kockicu sa „stud-and-tube“ principom (čeoni „čepovi“ gore i cevi unutra). Time je LEGO dobio ono po čemu je i danas jedinstven: stabilnost u fleksibilnosti — kockice se drže dovoljno čvrsto da bi model bio stabilan, a ipak se lako razdvajaju za novu kreaciju. Dan podnošenja patenta danas mnogi obeležavaju kao Svetski LEGO dan.

Nakon Oleove smrti 1958, vođstvo preuzima njegov sin Gotfred Kirk Kristijansen (Godtfred), koji je zaslužan za standardizaciju „sistema igre“ i ključne tehničke dorade koje su LEGO kockicu učinile onim što znamo danas.

Minifigura, teme i „svetovi“ (1960–1999)

Šezdesetih i sedamdesetih LEGO postaje jezik za maštu: kuće, automobili, brodovi… a onda 1978. stiže LEGO minifigura — mali, artikulisani lik sa pokretnim rukama i nogama. Minifigura unosi „život“ u setove i omogućava deci da pričaju priče, ne samo da prave objekte; biće ih proizvedeno milijarde.

Devedesete donose novi format rasta: licencirane teme. LEGO Star Wars (1999) bio je prvi veliki korak u partnerstvima s pop-kulturom i i dalje je jedna od najuspešnijih linija u istoriji kompanije.

Skoro bankrot, pa povratak: kriza i zaokret (2003–2008)

Iako izgleda da LEGO ne može pogrešiti, početkom 2000-ih kompanija ulazi u krizu: širenje van „kockice“ (video-igre, odeća, previše linija), rast složenosti i troškova i pad fokusa na srž sistema dovode firmu na ivicu bankrota oko 2003/2004. Interni izveštaj tada mladog stratega Jørgena Viga Knudstorpa dramatično konstatuje da je kompanija na „gorućoj platformi“. Ubrzo potom (2004) on postaje CEO i preduzima oštar zaokret: smanjuje broj linija, vraća fokus na kockicu i profitabilne teme, sređuje zalihе i tržišta — i kreće oporavak koji će kasnije ući u biznis-udžbenike.

Za ilustraciju: niz ozbiljnih tekstova i studija slučaja (HBR, BCG, HBS case) ovaj period opisuju kao jedan od najpoznatijih korporativnih zaokreta u novijoj istoriji — primer kako povratak PMF-u (product-market fit) i smanjivanje kompleksnosti otključavaju rast.

Pogledajte još:

Kako se dizajnira LEGO: od ideje do kutije

U Bilundu radi oko 120 dizajnera koji osmišljavaju jezgro novih setova, a manji dizajn-uredi postoje i u UK, Španiji, Nemačkoj i Japanu kako bi ciljali posebne navike lokalnih tržišta. Tipičan razvoj novog seta traje oko 12 meseci kroz tri faze: (1) istraživanje i posete prodavnicama/razgovori sa decom i roditeljima, (2) koncept/dizajn u 3D softveru, (3) brzo prototipiranje (stereolitografija/3D štampa) i testiranje sa panelima dece i roditelja. Tek kad „mali konsultanti“ kažu „da“, model ide u masovnu proizvodnju, a digitalni modeli se koriste za uputstva, pakovanje i marketing.

„Zašto se LEGO klikne?“ — inženjerski kvalitet, tolerancije i „clutch power“

LEGO je sinonim za preciznost: dugovečni ABS (od 1960-ih), kalupi sa tolerancijama reda 10–20 mikrometara, a procenjeni škart — red 18 delova na milion (ppm). Upravo ta „clutch power“ — da se delovi drže dovoljno čvrsto, ali da se lako razdvajaju — čini da modeli opstanu, a mašta ostane slobodna. (Napomena: inženjerske tvrdnje o tačno 2 μm variraju po izvorima; pouzdanije je govoriti o 10–20 μm na nivou kalupa i ppm škartu.)

Fabrike, logistika i „blizina tržištu“

LEGO proizvodi u namenskim fabrikama širom sveta — istorijski u Danskoj (Billund), Mađarskoj (Nyíregyháza), Češkoj (Kladno – dekoracija i pakovanje), Meksiku (Monterej) i Kini (Jiaxing). April 2025. otvorena je nova fabrika u Vijetnamu (Binh Duong), investicija od $1 mlrd, deo strategije da se proizvodnja približi Azijsko-pacifičkom regionu; cilj je i čista energija u potpunom pogonu do 2026. Paralelno se gradi i fabrika u Virdžiniji (SAD) — prvobitno najavljena za 2025, kompanija je u međuvremenu pomakla punu proizvodnju na 2027., uz privremeni pakirni centar u međuvremenu.

Šta to znači za biznis? Kraći lanci snabdevanja, brža reakcija na potražnju (npr. božićne sezone u SAD/UE), manji rizik od poremećaja i urednija CO₂ računica.

Poslovni rezultati i skala (2023–2025)

Uprkos najnegativnijem tržištu igračaka u poslednjih ~15 godina, LEGO je 2023. povećao prihode 2% na DKK 65,9 mlrd (≈$9,6 mlrd), uz rast potrošačke prodaje 4% i snažno širenje maloprodaje (više od 1.000 LEGO prodavnica). 2024/2025. vidimo dvocifren rast i prihode DKK 74,3 mlrd za 2024. (objavljeno marta 2025), a broj zaposlenih na kraju 2024. iznosi oko 31.282.

LEGOLAND, Merlin i LEGO House: brend kao doživljaj

Prvi LEGOLAND otvoren je u Bilundu 1968. i postao je matica za buduću mrežu parkova. Kasnije su parkovi izdvojeni i završili pod okriljem kompanije Merlin Entertainments (danas privatna, u vlasništvu konzorcijuma KIRKBI – porodična firma LEGO vlasnika, Blackstone i CPPIB, od 2019). LEGOLAND je time dobio globalni operativni kapacitet, a LEGO zadržao strateško partnerstvo.

U samom Bilundu, 2017. je otvorena LEGO House – Home of the Brick: muzejsko-iskustveni centar i hram kreativnosti na 12.000 m², delo studija BIG (Bjarke Ingels Group). Ako želite da razumete zašto LEGO traje, LEGO House je najbolje mesto: istorija, interaktivne zone, umetnost od kockica — i krovne terase kao „grad od kockica“.

Bezbednost, standardi i odgovornost

LEGO otvoreno komunicira usaglašenost sa strogim propisima (EU EN 71, ISO, ASTM) i objavljuje deklaracije o usaglašenosti za proizvode. Unutar firme, svaki element prolazi procenu bezbednosti po mehaničkim, hemijskim i drugim kriterijumima pre nego što uđe u neki set. Uz to, kompanija javno objavljuje izveštaje o održivosti, od materijala do ambalaže.

Održivost: materijali, energija i poteškoće koje vrede

LEGO troši ozbiljno vreme i novac na materijale sa manjim emisijama. Eksperimenti sa bioplastikom (šećerna trska za mekše elemente) i recikliranim PET-om pokazali su izazove „zameniti ABS, a zadržati clutch power“, ali pomaci su realni: postepeno povećavanje učešća održivih izvora, zamena plastičnih vrećica papirnim, te nove fabrike s čistom energijom (npr. Vijetnam; plan korišćenja 100% čiste energije u pogonu do 2026). Održivost ovde nije kampanja, nego dug projekat.

„Sistem igre“: zašto je LEGO više od igračke

1) Kompatibilnost unazad

Kockica iz 1958. i danas klikne s onom iz 2025. — to je „ugovor“ sa kupcem koji vredi decenijama.

2) Dizajn kao služba mašti

Dizajn timovi rade s decom, roditeljima i zajednicama; razvoj traje oko godinu dana i počinje na terenu — u prodavnicama i u razgovorima sa decom.

3) Kvalitet kao strategija

Tolerancije kalupa reda 10–20 μm i ppm škart mere se decenijama; „samo najbolje je dovoljno dobro“ nije floskula nego operativno pravilo.

4) Brend kao iskustvo

LEGOLAND parkovi (Merlin) i LEGO House (LEGO) su „haptika brenda“ — mesto gde se vrednosti doživljavaju, ne samo čitaju.

Šta se dešavalo „prošle godine“ i „sad“: kratke vesti koje daju kontekst

  • 2023 → 2024: LEGO je u zahtevnoj godini povećao prihode i udeo na tržištu, uz otvaranje 147 novih prodavnica (ukupno 1.031).

  • 2025: Fabrika u Vijetnamu puštena u rad (investicija $1 mlrd; fokus na čistu energiju i APAC potražnju).

  • SAD fabrika (Virdžinija): plan pomerеn na 2027. za punu proizvodnju, uz privremeni pakirni centar.

Malim koracima kroz celu priču: timeline LEGO „klika“

  • 1932: Ole otvara radionicu u Bilundu; rađaju se drvene igračke i moto „Samo najbolje je dovoljno dobro“.

  • 1949: prve plastične kockice; postepene inovacije prema stabilnijem „kliku“.

  • 1955: „LEGO System in Play“ (Town Plan).

  • 28. januar 1958: patent za današnju kockicu (stud & tube).

  • 1968: otvara se LEGOLAND Billund.

  • 1978: stiže LEGO minifigura.

  • 1999: LEGO Star Wars — početak doba licenci.

  • 2003–2004: kriza i preokret pod J. V. Knudstorpeom.

  • 2017: otvara se LEGO House u Bilundu.

  • 2023–2025: rast uprkos slabom tržištu; nova fabrika u Vijetnamu; SAD fabrika u toku.

Mitovi i činjenice

„LEGO je oduvek pravio samo kocke.“
Ne — postojale su i drvene igračke, pa čak i periodi kad je firma „previše“ širila katalog. Preokret je došao kad su se vratili srži — sistemu kockica i pažljivo izabranim temama.

„LEGO je samo dete sreće u pandemijama i trendovima.“
LEGO je rastao i u slaboj 2023. uz pad globalnog tržišta igračaka; razlog je sistem i „dizajn kao usluga mašti“ — ne jednokratni trend.

„Sve kockice su iste, pa i kvalitet.“
Tolerancije, kalupi i kontrola kvaliteta su industrijski standard za sebe; zato se modeli ne raspadaju, a setovi iz 70-ih i danas funkcionišu.

Zašto LEGO traje: pet principa primenljivih na bilo koji biznis

  1. Jasan sistem, ne gomila proizvoda.
    LEGO je jezik, ne katalog. Kada znate šta je „srž“, znate i šta ne treba praviti.

  2. Kvalitet kao identitet.
    Moto iz 1930-ih je operativna metrika 2020-ih: tolerancije, ppm i standardi nisu PR, nego ugovor s kupcem.

  3. Dizajn sluša korisnika.
    Godinu dana razvoja, testiranje s decom i roditeljima i povratak „na teren“ — to je „R&D“ koji vrati uloženo.

  4. Blizina tržištu i agilna proizvodnja.
    Fabrike bliže kupcima = brži „time-to-shelf“ i otporniji lanci.

  5. Identitet koji se doživljava.
    LEGOLAND (Merlin) i LEGO House su fizički dokaz obećanja brenda.

Gde je LEGO danas — i sutra?

LEGO je 2023. porastao dok je tržište padalo; 2024/2025. ubrzava (dvocifreni H1 2024; FY 2024 DKK 74,3 mlrd). Paralelno se ulaže u održivost (materijali, ambalaža), regionalnu proizvodnju (Vijetnam; SAD 2027), i maloprodaju (1.000+ LEGO radnji). Sve to podseća na istu nit: sistem, kvalitet i blizina korisniku.

Zaključak: „Igraj se lepo“ kao strategija

Legenda o LEGO kockama nije samo o kockicama. To je priča o zanatu pretvorenom u sistem, o porodici koja je viziju prenela kroz generacije, o hrabrosti da se prizna greška i vrati osnovama, i o uverenju da samo najbolje — ne preterano, nego dovoljno dobro — može da izdrži decenije igre. LEGO je pokazao da brend može da preživi krize, tehnologije i trendove ako ostane veran ideji i sluša korisnike.

A najlepši deo? Sve što vam treba da uđete u tu legendu je šaka kockica i malo vremena. Ostalo je vaša priča.

about avada business

Integer euismod lacus magna uisque curd metus luctus vitae pharet auctor mattis semat.

2025
Business Conference
15-18 December

New York City