STRATEGIJA RADNE MOTIVACIJE

Menadžeri koriste različite strategije da bi motivisali ljude na rad. Svaka strategija ima za cilj da zadovolji potrebe članova organizacije, kroz odgovoarajuće organizaciono ponašanje.

Međutim, veoma je teško reći koja je od strategija najefikasnija, jer svaka pokazuje određene efekte u različitim organizacionim situacijama. Praksa je pokazala da je kombinacija poznatih strategija najbolja u procesu radne motivacije.

Prva (osnovna) strategija motivisanja je KOMUNIKACIJA.

Dobra komunikacija između menadžera i njemu subordinarnih struktura obezbeđuje zadovoljenje elementarnih ljudskih potreba. Nosioci dobre komunikacije moraju biti menadžeri. Nihova naklonost prema subordiniranim, spremnost da saznaju njihove probleme i da ih rešavaju, obezbediće da se zaposleni osećaju sigurnije, da imaju osećaj pripadnosti kompaniji, a samim tim i osećaj samopotvrđivanja kroz rad za kompaniju. Ta tri osećaja su osnovne ljudske potrebe.

Druga strategija radne motivacije je STAV menadžera prema zaposlenima.

Ova strategija se zasniva na Mekgregorovim teorijama X i Y koji menadžeri imaju prema sebi subordinarnim članovima organizacije. Ako se pod sadržajem negatvinog X stava podrazumevaju pretpostavke o indolentnosti subordinarnih, o njihovoj nezainteresovanosti za sudbinu kompanije, pa se u tom smislu represivno deluje na njih, nije sigurno da će takav stav uvek delovati nemotivirajuće. Međutim, pozitivan stav Y u smislu pretpostavki da su radnici vredni, požrtvovani i da se indentifikuju sa kompanijom, sigurno će delovati motivirajuće na radnike.

Treća strategija motivisanja zaposlenih je OSMIŠLJAVANJE I OBOGAĆIVANJE POSLA.

Ova strategija ima zua cilj smanjenje dosade na radnom mestu. Jedan od nastarijih načina eliminacije dosade kroz osmišljavanje posla je rotacija, radnik se ne zadržava dug vremenski period na istom radnom mestu, već ga menadžer u toku određenog vremenskog ciklusa preseljava sa posla na posao. Rotacija podrazumeva višestruku kvalifikaciju zaposlenog. Ako nije potrebna dodatna kfalifikacija za novi posao, onda se radi o delimičnoj rotaciji.

Četvrta strategija radne motivacije zasniva se na MODIFIKACIJI PONAŠANJA.

Ovaj koncep zasniva se na podsticanju određenog ponašanja, a u zavisnosti od posledica koje takvo ponašanje proizvodi. Tako pojedinac teži da ponavlja ponašanje koje se nagrađuje, a da eliminiše ono koje se kažnjava. Da bi strategija promene ponašanja imala pozitine efekte na radnu motivaciju, menadžer mora jasno informisati zaposlene o odnosu ponašanja na poslu.