Dobar dug naspram lošeg duga: kako koristiti kredit kao polugu, a ne okov

Dobar dug naspram lošeg duga – naučite da razlikujete kredite koji grade aktive i keš‑flou od zaduženja koja vas vuku nazad. Praktičan vodič sa SRB kontekstom, kalkulatorima (DTI, DSCR, EKS), primerima i planom akcije.

 

Uvod: Zašto je važno razlikovati dobar dug naspram lošeg duga

Većina ljudi stavlja sve dugove u isti koš – „dug je loš“. Istina je nijansiranija: ako razumete dobar dug naspram lošeg duga, možete da ubrzate rast, povećate keš‑flou i brže dođete do finansijske slobode. Dobar dug finansira aktivu koja donosi prihod (ili uštedu), dok loš dug finansira pasivu koja traži sve više novca i ne vraća se kroz tokove.

Preporučeno čitanje na Biznis Planetu:

• Novac treba da radi za tebe
• Cashflow pre kapitalne dobiti
• Kvadrant novčanog toka

Sadržaj

1. Definicije: šta je dobar dug naspram lošeg duga
2. Okvir odlučivanja: pitanja pre svakog zaduživanja
3. Kalkulatori: DTI, DSCR, ICR, EKS (brze formule)
4. Primeri iz prakse (SRB): stambeni, poslovni, potrošački, leasing, revolving
5. Biznis poluge: kada je kredit gorivo za rast, a kada rupa bez dna
6. Nekretnine: dobar dug naspram lošeg duga u praksi keš‑floua
7. Tržišta i obrazovanje: ulaganje u znanje kao najjeftiniji „dug“
8. Greške i crvene zastavice kod zaduživanja
9. Plan akcije: 90 dana do pametne upotrebe duga
10. Zaključak: dug kao alat, ne kao sudbina

1) Definicije: šta je dobar dug naspram lošeg duga

Dobar dug je zaduženje koje finansira aktivu i stvara tokove novca, uštede ili rast produktivnosti veći od kamate, taksi i rizika.

Loš dug je zaduženje koje finansira pasivu (status, impulsna potrošnja) i opterećuje vaš mesečni budžet bez ikakve povratne vrednosti.

Primeri (svakodnevica)

• Dobar dug:
  • Poslovni kredit za mašinu koja podiže kapacitet i donosi ugovorene poslove.
  • Stambeni kredit za stan koji se izdaje i generiše pozitivan neto keš‑flou.
  • Kredit za edukaciju/sertifikat koji realno diže prihod (uz proverljiv ROI).
• Loš dug:
  • Kreditna kartica za putovanje koje ne vraća prihod.
  • Auto na kredit radi statusa, bez poslovne upotrebe i bez optimizacije troškova.
  • „Buy now, pay later“ za potrošnu elektroniku bez stvarnog povrata.

Suština: Kada birate dobar dug naspram lošeg duga, pitajte: da li ova obaveza stvara keš‑flou ili samo trošak?

2) Okvir odlučivanja: pitanja pre svakog zaduživanja

1. Da li finansira aktivu? Ako ne, vrlo verovatno je loš dug.
2. Kako utiče na mesečni keš‑flou? Simulirajte najgori slučaj (viša kamata, niža prodaja).
3. Koja je efektivna kamatna stopa (EKS)? Uključite sve takse i osiguranja.
4. Koji je horizont povrata? Kada se otplati iz generisanog keš‑floua?
5. Šta je kolateral i likvidnost? Ako zapne, kako izlazite?
6. Da li postoji jeftinija alternativa? Leasing, grantovi, odloženo plaćanje dobavljača.

Ako tri odgovora nisu jasna – zaustavite se. Bolje je propustiti priliku nego ući u loš dug.

3) Kalkulatori: DTI, DSCR, ICR, EKS (brze formule)

DTI (Debt‑to‑Income) – lični dug:

DSCR (Debt Service Coverage Ratio) – biznis keš‑flou vs. dug:

ICR (Interest Coverage Ratio):

EKS (Efektivna kamatna stopa):

Mini‑infografika: tok odluke

4) Primeri iz prakse (SRB): stambeni, poslovni, potrošački, leasing, revolving

4.1. Stambeni kredit

• Dobar dug kada: kupovina stana za izdavanje ili pametnoj lokaciji gde kirija realno pokriva ratu + troškove (pozitivan neto CF).
• Loš dug kada: rata „jede“ 50% prihoda, nema fonda za hitne slučajeve, oslanjate se na rast cena.

Mini‑kalkulator (mesečno):

4.2. Poslovni kredit (DOO, preduzetnici)

• Dobar dug kada: finansira opremu/softver koji podiže kapacitet uz ugovorene klijente.
• Loš dug kada: krpi gubitke, plaća luksuz, pokriva hronični nedostatak SOP‑ova.

Kontrolni brojevi: DSCR ≥ 1,25; ICR ≥ 3; stabilan pipeline.

4.3. Potrošački kredit / kreditne kartice

• Dobar dug: retko – osim ako finansira uštedu (energetska efikasnost) ili prihod (alat).
• Loš dug: najčešće – visoke kamate, impulsna potrošnja, bez povrata.

4.4. Leasing

• Dobar dug kada: vozilo/oprema je direktno vezana za prihod, postoje rute/ugovori.
• Loš dug kada: vozilo za status, nepopunjene kapacitete, nerealna iskorišćenost.

4.5. Revolving/overdraft

• Dobar dug: kao kratkoročni amortizer cash‑floua uz disciplinu.
• Loš dug: kao trajni izvor finansiranja – skupo i rizično.

SRB kontekst: Obratite pažnju na EKS, osiguranja, troškove obrade i promene kamatnih stopa (varijabilne vs. fiksne).

5) Biznis poluge: kada je kredit gorivo za rast, a kada rupa bez dna

Kada ima smisla (dobar dug):

• Validirana potražnja (pilot prodaje, LOI, ugovori).
• Jasna investiciona teza: „Investiramo X da bismo otvorili Y kapaciteta i Z prihoda.“
• SOP‑ovi, tim, analitika; plan B za pad potražnje.

Kada nema smisla (loš dug):

• Kredit za „spas“ bez promene poslovnog modela.
• Preuranjena ekspanzija bez LTV/CAC računice.
• Trošenje na prestiž (skupe kancelarije, auto za status) umesto na aktive.

Primer (marketing agencija): kredit 12.000 € za 2 medija kupca + softver; cilj 10 novih retainer klijenata × 400 € MRR.

• Očekivani MRR: 4.000 €; bruto marža 50% → 2.000 €; rata 350 € → DSCR ~ (2.000×12)/(350×12) ≈ 5,7 (odlično).

6) Nekretnine: dobar dug naspram lošeg duga u praksi keš‑floua

Scenario A (dobar dug): Garsonjera izvan centra, niža cena, stabilna potražnja za zakupom; profesionalno upravljanje, osiguranje najamnine. Neto CF +60–90 € mesečno.

Scenario B (loš dug): Luks stan u centru na kredit, visoka rata, oslanjanje na kratkoročni najam bez procene sezonalnosti; nakon regulative – negativan CF.

Pouka: U nekretninama, matematika je glasnija od mašte. Fokus na CF, ne na „Instagram vrednost“.

7) Tržišta i obrazovanje: ulaganje u znanje kao najjeftiniji „dug“

Najbolji „dug“ često je vreme uloženo u veštinu koja multiplicira prihod.

• Kurs koji vam diže cenu sata ×2 je „dug“ vremena koji vraća keš‑flou ceo radni vek.
• Ako već uzimate kredit za obrazovanje, tražite ROI: staž, saradnje, ugovore.

Dobar dug naspram lošeg duga u učenju: platite ono što ćete primeniti u 30–90 dana.

8) Greške i crvene zastavice kod zaduživanja

1. Bez scenarija „šta ako“: rast kamate, pad prihoda, neočekivani troškovi.
2. Zanemarivanje EKS‑a: gledanje samo nominalne kamate.
3. Mešanje ličnog i poslovnog duga: rizik za porodicu i biznis.
4. Predugački rokovi bez potrebe: plaćate više kamata, vezujete se.
5. Nerealni prihodi u projekcijama: optimizam bez pilot prodaje.

Mini‑checklist pre potpisivanja

• Da li je ovo aktiva?
• DSCR/DTI u zelenoj zoni?
• Postoji li plan izlaza?
• Mogu li da odložim kupovinu i iznajmim/uslužim?

9) Plan akcije: 90 dana do pametne upotrebe duga

Faza 1 (0–30 dana):

• Popis duga (iznos, kamata, rok, EKS).
• Klasifikacija: dobar dug naspram lošeg duga; zatvaranje 1–2 najskuplja.
• Uvođenje fonda za hitne slučajeve (1–2 mesečna troška za početak).

Faza 2 (31–60 dana):

• Redizajn ponude ka MRR pretplatama; prvi ugovori.
• SOP‑ovi i analitika; obračun LTV/CAC.
• Priprema dokumentacije za potencijalni poslovni kredit (ako CF opravdava).

Faza 3 (61–90 dana):

• Test investicije koja diže kapacitet (mašina/softver) uz mini‑kredit/leasing.
• Revizija portfelja: izbaciti loš dug, refinansiranje gde je isplativo.
• Automatizacije naplate, podsjetnici, budžetske kontrole.

KPI: DTI ↓, DSCR ↑, neto CF ↑, udeo „dobrog duga“ u ukupnim obavezama ↑.

Zaključak: dug kao alat, ne kao sudbina

Razumevanje dobar dug naspram lošeg duga menja način na koji donosite finansijske odluke. Dug nije neprijatelj kada hrani aktive i keš‑flou; postaje neprijatelj kada finansira pasive i status. Sa jasnim okvirima (DTI, DSCR, ICR, EKS), SRB kontekstom i disciplinom, kredit postaje poluga – a ne teret.

Ako želite da optimizujete strukturu duga, postavite MRR modele i pripremite se za zdravo finansiranje rasta, tim Biznis Planeta može da vas provede kroz proces u 90 dana.

Za čitanje na Biznis Planetu

• Novac treba da radi za tebe
• Cashflow pre kapitalne dobiti
• Sistem lične finansijske discipline – Plaćajte prvo sebi

Napomena: Ovaj tekst je edukativan i ne predstavlja finansijski savet. Konsultujte naše stručnjake za poreske i pravne implikacije.