✅ 3. Porterov model 5 sila (konkurentske sile)

Porterov model 5 sila je strateški alat koji je razvio Majkl Porter kako bi kompanijama pomogao da razumeju konkurentske snage u industriji i prepoznaju faktore koji utiču na profitabilnost. Ovaj model analizira pet ključnih sila koje oblikuju tržišno okruženje i određuju koliko je neka industrija privlačna za ulazak ili ulaganje.

Prva sila je pretnja novih konkurenata, koja zavisi od barijera ulaska – kao što su potrebna ulaganja, brend lojalnost ili zakonske regulative. Druga sila je pregovaračka moć dobavljača, koja raste kada ih ima malo ili kada nude jedinstvene resurse. Treća sila je pregovaračka moć kupaca, odnosno sposobnost klijenata da utiču na cene, kvalitet i uslove kupovine.

Četvrta sila je pretnja supstituta – zamenskih proizvoda ili usluga koji mogu zadovoljiti istu potrebu na drugačiji ili jeftiniji način. Peta sila je intenzitet konkurencije među postojećim firmama, koji zavisi od broja takmaca, tempa rasta tržišta i razlika između proizvoda.

Porterov model pomaže kompanijama da strateški razmišljaju, uoče gde gube snagu i gde mogu stvoriti prednost. Koristi se za analizu tržišta, ulazak na nova tržišta, razvoj poslovne strategije i procenu dugoročnog potencijala industrije. Dobro razumevanje ovih sila ključno je za uspeh i konkurentnost.

Šta meri?

Analizira koliko je neka industrija konkurentna i koliko je teško opstati na tržištu:

1. Snaga konkurencije

2. Mogućnost ulaska novih igrača

3. Pregovaračka moć kupaca

4. Pregovaračka moć dobavljača

5. Pretnja supstituta

Primer – IT industrija (softver i razvoj):

✅ 4. Benchmarking (Poređenje sa najboljima)

Benchmarking, ili poređenje sa najboljima, predstavlja strateški proces kroz koji organizacije upoređuju svoje procese, proizvode i rezultate sa onima kojima se smatra da su lideri u industriji. Cilj benchmarking-a nije kopiranje konkurencije, već razumevanje šta drugi rade bolje, zašto to rade bolje i kako se te najbolje prakse mogu prilagoditi sopstvenom poslovanju.

Ovaj proces obično počinje identifikacijom oblasti u kojima postoji prostor za unapređenje – poput proizvodnje, logistike, prodaje ili korisničke podrške. Nakon toga, odabiraju se kompanije ili organizacije koje postižu vrhunske rezultate u tim oblastima. Prikupljaju se podaci, analiziraju metode rada i traže ključni faktori uspeha. Benchmarking može biti interni (unutar iste kompanije), konkurentski (upoređivanje sa direktnim konkurentima) ili funkcionalni (upoređivanje sa najboljima iz druge industrije).

Najveća vrednost benchmarking-a ogleda se u objektivnom sagledavanju sopstvenog poslovanja, otkrivanju slabosti i učenju od najboljih. On podstiče inovacije, optimizaciju troškova i povećanje produktivnosti. Uz to, benchmarking pomaže u postavljanju realnih, ali ambicioznih ciljeva, zasnovanih na stvarnim rezultatima drugih uspešnih organizacija.

Pravilno sproveden benchmarking može postati pokretač konstantnog rasta i konkurentske prednosti, jer omogućava da se najbolje prakse pretvore u sopstveni standard uspeha.