Pokretanje sopstvenog biznisa jedan je od najvažnijih koraka u poslovnoj karijeri svakog preduzetnika.
Međutim, osnivanje firme u Srbiji nije samo administrativna formalnost — to je pravni proces koji zahteva pažljivo planiranje, poznavanje propisa i pravilno sprovođenje svakog koraka od ideje do registracije u Agenciji za privredne registre (APR).

U praksi, najčešće se osnivaju dve vrste privrednih subjekata: društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i preduzetnik.
Razlika između ova dva oblika nije samo formalna — ona utiče na način poslovanja, poreske obaveze, odgovornost vlasnika i kasniji razvoj firme. Upravo zato je od presudnog značaja da se pre donošenja odluke o registraciji izabere odgovarajuća pravna forma i razumeju sve pravne posledice tog izbora.

Iako je sam postupak osnivanja preduzeća u Srbiji danas znatno pojednostavljen i može se završiti za nekoliko dana, ne postoji univerzalni recept za otvaranje firme. Svaka situacija je specifična, pa se preporučuje da preduzetnici zatraže stručnu pomoć pravnika ili knjigovodstvene agencije sa iskustvom u registraciji privrednih subjekata. Na taj način izbegavaju se česte proceduralne greške koje kasnije mogu izazvati probleme u poslovanju.

U ovom članku sledi detaljan vodič kroz postupak osnivanja firme — od izbora pravne forme, preko pripreme dokumentacije, do registracije u APR-u i prvih obaveza nakon upisa u registar.
Cilj je da dobijete potpuno jasno razumevanje svakog koraka i da proces osnivanja vašeg preduzeća bude siguran, zakonit i efikasan od samog početka.

1. Pravne forme privrednih subjekata u Srbiji

Pre nego što započnete proces registracije firme, ključno je da odaberete pravnu formu vašeg budućeg preduzeća. Ova odluka ima dugoročne posledice na način poslovanja, oporezivanje, odgovornost vlasnika, kao i mogućnost rasta i promene strukture firme.

U Srbiji je pravni okvir definisan Zakonom o privrednim društvima, koji prepoznaje više oblika organizovanja privrednih subjekata. Svaki od njih ima svoje specifičnosti i pogodnosti, pa je važno razumeti razlike pre nego što donesete odluku.

---

Osnovne pravne forme privrednih subjekata

1. Preduzetnik (samostalna delatnost)
   Preduzetnik je fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost radi ostvarivanja prihoda. Ova forma je najjednostavnija za registraciju i često se koristi kada se započinje manji biznis ili zanatska delatnost.
   Međutim, važno je napomenuti da preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze iz poslovanja. Zbog toga je ova forma pogodna za poslove sa manjim stepenom rizika.

   Prednosti: niska cena osnivanja, jednostavno vođenje knjiga, brza registracija.
   Mane: neograničena odgovornost, ograničene mogućnosti rasta i investicija.

---

2. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)
   Najčešći oblik organizovanja u Srbiji. DOO može osnovati jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, a odgovornost osnivača ograničena je na visinu uloženog kapitala. Minimalni osnivački kapital iznosi 100 dinara, što ovu formu čini dostupnom za većinu preduzetnika.
   DOO se često bira jer pruža balans između sigurnosti osnivača i fleksibilnosti u poslovanju.

   Prednosti: ograničena odgovornost, mogućnost angažovanja više osnivača, povoljan imidž kod partnera.
   Mane: složenija administracija, vođenje dvojnog knjigovodstva, troškovi održavanja.

---

3. Ortačko društvo (OD)
   Ortačko društvo osnivaju najmanje dva ortaka koji zajednički ulažu sredstva, rad ili imovinu u ostvarivanje zajedničkog poslovnog cilja. Svi ortaci odgovaraju neograničeno i solidarno za obaveze društva, što znači da poverioci mogu potraživati dug od bilo kog ortaka u celosti.
   Ova forma se obično koristi kada postoji visok nivo poverenja i bliska saradnja među ortacima (npr. porodični ili partnerski biznisi).

   Prednosti: jednostavna struktura i upravljanje.
   Mane: neograničena odgovornost i rizik po ličnu imovinu ortaka.

---

4. Komanditno društvo (KD)
   Komanditno društvo se sastoji od najmanje jednog komplementara (koji vodi poslove i odgovara neograničeno) i najmanje jednog komanditora (koji ulaže kapital i odgovara do visine svog uloga).
   Ova forma se ređe koristi, ali je pogodna u situacijama kada jedan partner želi da bude aktivan u upravljanju, a drugi da bude samo investitor.

   Prednosti: mogućnost kombinovanja kapitala i upravljačkog znanja.
   Mane: neograničena odgovornost komplementara.

---

5. Akcionarsko društvo (AD)
   Akcionarsko društvo je forma namenjena većim poslovnim sistemima. Osniva se ulaganjem kapitala podeljenog na akcije, a akcionari ne odgovaraju za obaveze društva.
   Ova forma je obavezna za kompanije koje planiraju prikupljanje kapitala putem emisije akcija ili izlazak na berzu.
   Postoje otvorena i zatvorena akcionarska društva, u zavisnosti od toga da li se akcije javno emituju.

   Prednosti: mogućnost prikupljanja velikog kapitala, prestižna forma, ograničena odgovornost akcionara.
   Mane: složenost vođenja i visoki troškovi administracije.

---

Ostale pravne forme poslovanja

Pored navedenih osnovnih oblika, Zakon predviđa i posebne organizacione jedinice:

• Ogranak domaćeg pravnog lica – deo firme koji posluje van sedišta matičnog preduzeća, ali nema status pravnog lica.

• Ogranak stranog pravnog lica – omogućava stranim kompanijama da posluju u Srbiji bez osnivanja posebne firme.

• Predstavništvo stranog pravnog lica – može vršiti samo pripremne i informativne poslove (nema pravo na obavljanje privredne delatnosti).

---

Važna napomena o terminu „firma“

Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije, termin „firma“ se formalno odnosi samo na naziv privrednog društva.
U svakodnevnoj komunikaciji, izraz „otvoriti firmu“ podrazumeva „osnivanje privrednog subjekta“ – bilo da je reč o preduzetniku ili privrednom društvu.
U ovom tekstu, iz praktičnih razloga, koristićemo pojam „firma“ u tom širem, uobičajenom značenju.

Šta je sve potrebno za osnivanje preduzeća u Srbiji

Proces osnivanja preduzeća u Srbiji započinje jasnom idejom o obliku poslovanja, delatnosti i organizacionoj formi. Iako je sam postupak zakonski pojednostavljen, dokumentacija i koraci koje je potrebno sprovesti razlikuju se u zavisnosti od toga da li se registruje preduzetnik ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).

---

Registracija preduzetnika – najjednostavniji oblik poslovanja

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost radi ostvarivanja prihoda. Postupak registracije u Agenciji za privredne registre (APR) je jednostavan i brz, jer ne zahteva osnivački kapital niti složenu dokumentaciju.

Za registraciju preduzetnika potrebno je:

• popuniti registracionu prijavu na obrascu APR-a,

• priložiti kopiju lične karte ili pasoša (za strance),

• odabrati naziv preduzetničke radnje,

• definisati šifru delatnosti (prema klasifikaciji delatnosti),

• dostaviti potvrdu o uplati naknade za registraciju.

U većini slučajeva, postupak registracije preduzetnika se završava u roku od 3 do 5 radnih dana od prijema dokumentacije. Po dobijanju rešenja o registraciji, preduzetnik dobija matični broj i PIB, čime stiče pravo da započne sa poslovanjem.

---

Osnivanje DOO – najčešći oblik privrednog društva

Za razliku od preduzetnika, osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) je složeniji postupak jer se osniva pravno lice koje ima poseban pravni identitet u odnosu na svoje osnivače. DOO može biti jednočlano (ima jednog osnivača) ili višečlano (ima više osnivača).

Potrebna dokumentacija za osnivanje DOO obuhvata:

• Osnivački akt (ako je jedan osnivač) ili Ugovor o osnivanju (ako ih je više),

• Odluku o imenovanju direktora,

• Izjavu o visini osnivačkog kapitala (minimalno 100 dinara),

• Dokaz o uplati kapitala ako se uplaćuje na namenski račun,

• Registracionu prijavu APR-a,

• Kopije ličnih dokumenata osnivača i direktora,

• Dokaz o uplati takse za registraciju.

Po prijemu dokumentacije, APR u roku od najviše 5 radnih dana odlučuje da li su ispunjeni svi zakonski uslovi za registraciju. Ako su dokumenti pravilno popunjeni i potpuni, donosi se Rešenje o osnivanju, koje se objavljuje na sajtu Agencije za privredne registre. Time društvo stiče pravni subjektivitet i može započeti poslovanje.

---

Najčešće greške pri registraciji firme

U praksi se često dešava da se prijava odbaci zbog formalnih propusta — na primer, neprecizno popunjeni obrasci, pogrešan naziv delatnosti ili nepotpuna dokumentacija.
Ukoliko APR utvrdi nedostatke, izdaje Rešenje o odbacivanju prijave, a postupak se mora ponoviti od početka uz ponovno plaćanje takse.

Zbog toga se preporučuje da pre podnošenja dokumentacije konsultujete pravnog savetnika ili knjigovodstvenu agenciju koja ima iskustva u osnivanju preduzeća. Time se izbegavaju nepotrebni troškovi i gubitak vremena, a registracija se završava bez poteškoća.

---

Osnivanje firme za strance u Srbiji

Zakon o privrednim društvima Republike Srbije omogućava da strana fizička i pravna lica osnuju DOO u Srbiji pod istim uslovima kao domaći državljani.
Stranci mogu biti osnivači i direktori društava, a jedina razlika je u obavezi posedovanja boravišne i radne dozvole ako žele da borave i posluju na teritoriji Republike Srbije.

U takvim slučajevima preporučuje se angažovanje stručnog partnera koji će pomoći u:

• pribavljanju potrebnih dozvola za boravak i rad,

• pripremi dokumentacije za registraciju,

• prevođenju i overi dokumenata kod sudskog tumača,

• otvaranju računa u banci i podnošenju zahteva za PIB.

---

Bez obzira na to da li otvarate preduzetničku radnju ili društvo sa ograničenom odgovornošću, osnivanje firme u Srbiji predstavlja pravno uređen proces koji zahteva preciznost i poznavanje propisa.
Uz stručnu podršku, sve formalnosti se mogu završiti brzo, zakonito i bez rizika od odbijanja prijave, što vam omogućava da se fokusirate na ono najvažnije – razvoj i rast vašeg poslovanja.

Koraci u postupku registracije firme u APR-u

Postupak osnivanja i registracije firme u Agenciji za privredne registre (APR) u Srbiji je jasno propisan i, uz dobru pripremu, može se završiti u kratkom roku.
U nastavku sledi detaljan vodič kroz svaki korak, kako biste imali jasan pregled procedura, dokumenata i rokova koji vas očekuju.

---

Korak 1: Izbor pravne forme i delatnosti

Prvi i najvažniji korak je da odredite pravnu formu vašeg budućeg preduzeća — da li će to biti preduzetnik ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
Izbor zavisi od vašeg poslovnog plana, obima aktivnosti, stepena rizika i načina na koji želite da upravljate odgovornošću i porezima.

Zatim je potrebno izabrati šifru glavne delatnosti, prema važećoj klasifikaciji delatnosti (KD). To je brojčana oznaka koja opisuje vašu osnovnu poslovnu aktivnost, npr. proizvodnja, trgovina, usluge, ugostiteljstvo itd.
Ako planirate da se bavite i sporednim delatnostima, možete ih dodatno registrovati.

---

Korak 2: Izbor i provera naziva firme

Naziv firme mora biti jedinstven i u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.
Pre podnošenja prijave u APR-u, preporučuje se da izvršite prethodnu proveru dostupnosti imena putem online baze na sajtu APR-a.
Naziv može sadržati naziv, prezime ili skraćenicu osnivača, ali i elemente koji upućuju na delatnost ili vrednosti brenda.
Na primer:

„DrvoArt DOO Beograd“ ili „Nikolić Consulting PR“.

Važno je da naziv ne sadrži uvredljive izraze, državne simbole ili reči koje bi mogle dovesti do zabune sa drugim pravnim licima.

---

Korak 3: Priprema osnivačkog akta

Osnivački akt je osnovni dokument svakog DOO-a i mora sadržati:

• naziv i sedište društva,

• delatnost društva,

• visinu i strukturu osnovnog kapitala,

• podatke o osnivaču (ili više njih),

• način upravljanja (direktor, skupština itd.).

Ako postoji više osnivača, umesto akta donosi se Ugovor o osnivanju društva.
Ovaj dokument se potpisuje i overava kod javnog beležnika (notara).

Kod preduzetnika osnivački akt nije potreban — dovoljno je popuniti registracionu prijavu sa ličnim podacima i opisom delatnosti.

---

Korak 4: Priprema i podnošenje dokumentacije APR-u

Za registraciju firme potrebno je pripremiti sledeću dokumentaciju:

• popunjen obrazac registracione prijave (jedinstveni obrazac APR-a),

• osnivački akt ili ugovor o osnivanju (overen kod notara),

• odluku o imenovanju direktora,

• kopiju lične karte ili pasoša osnivača i direktora,

• dokaz o uplati administrativne takse (najčešće 4.900 dinara za DOO i 1.500 dinara za preduzetnika),

• dokaz o uplati kapitala (ako se uplata vrši na privremeni račun).

Dokumentacija se može podneti ličnim putem, poštom ili elektronski, putem portala APR-a.
Elektronska registracija je najbrži način — procedura se često završava u roku od 24 do 48 sati.

---

Korak 5: Dobijanje rešenja o osnivanju

Nakon što APR primi vašu prijavu, službenik razmatra dokumentaciju i proverava da li su ispunjeni svi zakonski uslovi.
Rok za odlučivanje je najviše 5 radnih dana od dana prijema.

Ako je sve ispravno, APR donosi Rešenje o osnivanju i objavljuje ga u Registar privrednih subjekata.
Tog trenutka, vaše preduzeće postaje pravni subjekat i zvanično može da počne sa radom.

Ako postoje nepravilnosti (npr. pogrešno popunjeni podaci, nedostaje dokument, nepotpisan akt), APR izdaje Rešenje o odbacivanju prijave — tada se mora podneti nova prijava i ponovo platiti taksa.
Zbog toga se savetuje da dokumentaciju uvek pregleda pravnik ili knjigovođa pre podnošenja.

---

Korak 6: Preuzimanje PIB-a i otvaranje poslovnog računa

Po objavi Rešenja o osnivanju, automatski se dodeljuje matični broj i PIB (poreski identifikacioni broj), što znači da ne morate podnositi poseban zahtev Poreskoj upravi.

Naredni korak je otvaranje poslovnog računa u banci.
Za to je potrebno:

• Rešenje APR-a,

• PIB,

• lična karta direktora,

• pečat firme (nije obavezan, ali ga većina banaka i dalje traži).

Otvaranjem računa firma postaje finansijski operativna, što omogućava obavljanje svih transakcija.

---

Korak 7: Izbor knjigovođe i prijava u sistem poreza

Odmah po osnivanju firme, potrebno je angažovati knjigovodstvenu agenciju ili internog računovođu.
Knjigovođa će izvršiti:

• prijavu firme u Poresku upravu (PDV ako je potrebno),

• prijavu zaposlenih u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO),

• evidentiranje osnovnih sredstava i kapitala,

• vođenje poslovnih knjiga od prvog dana.

Pravilno vođenje finansija od samog početka ključno je za izbegavanje problema sa porezima, kaznama i revizijama.

---

Korak 8: Pečat, logo i poslovna dokumentacija

Iako pečat više nije zakonska obaveza, mnoge institucije i dalje zahtevaju njegovu upotrebu (posebno banke i javne ustanove).
Pored pečata, preporučuje se izrada:

• poslovnog logotipa,

• memoranduma,

• štampanih faktura i ponuda,

• potpisa direktora i ugovora o radu.

Ovo su elementi koji pomažu u izgradnji profesionalnog identiteta i prepoznatljivosti firme na tržištu.

---

Postupak registracije firme u Srbiji može delovati složeno, ali uz dobru pripremu i stručnu podršku, proces se može završiti brzo, tačno i bez grešaka.
Svaki korak – od izbora pravne forme do otvaranja računa – ima svoje specifičnosti, ali zajedno čine osnovu vašeg poslovnog identiteta.

Pametno je odmah na početku sarađivati sa pravnikom ili knjigovođom, jer ispravna registracija znači siguran početak i stabilan rast poslovanja.

Troškovi osnivanja firme u Srbiji – pregled svih naknada i troškova

Osnivanje firme u Srbiji danas je znatno jednostavnije i pristupačnije nego ranije, ali je i dalje važno da se unapred planira budžet za pokretanje poslovanja.
Troškovi registracije firme zavise od pravne forme (preduzetnik ili DOO), kao i od načina osnivanja – da li se dokumentacija podnosi lično, poštom ili elektronski.

U nastavku donosimo pregled svih troškova koji vas mogu očekivati prilikom registracije preduzeća u Agenciji za privredne registre (APR).

---

1. Administrativne takse u APR-u

APR naplaćuje taksu za obradu registracione prijave.
Iznosi su propisani i redovno se ažuriraju, ali u trenutku pisanja ovog teksta važe sledeće cene:

• Registracija preduzetnika: oko 1.500 dinara

• Registracija DOO: oko 4.900 dinara

• Elektronska registracija DOO: oko 4.000 dinara (manje zbog smanjenih administrativnih troškova)

• Upis dodatnih delatnosti: 1.000 dinara

• Promena podataka u registru: 2.800–4.000 dinara (zavisno od vrste promene)

Plaćanje se vrši na račun APR-a i dokaz o uplati obavezno se prilaže uz registracionu prijavu.

---

2. Notarski troškovi

Ako osnivate društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), potrebno je da osnivački akt ili ugovor o osnivanju overite kod javnog beležnika (notara).
Cene notarskih usluga variraju u zavisnosti od broja stranica i složenosti dokumenta, ali prosečni troškovi iznose:

• Overa osnivačkog akta (jednočlani DOO): od 3.000 do 5.000 dinara

• Overa ugovora o osnivanju (višečlani DOO): od 6.000 do 12.000 dinara

• Overa potpisa direktora: 360 dinara po potpisu

Napomena: Ako angažujete agenciju za registraciju, u većini slučajeva ona priprema akt i koordinira overu sa notarom, što dodatno štedi vreme.

---

3. Osnivački kapital

Zakon propisuje minimalni osnivački kapital za DOO od 100 dinara, što praktično znači da nema finansijske prepreke za otvaranje firme.
Kapital se može uplatiti na privremeni račun u banci pre registracije ili odmah nakon donošenja Rešenja APR-a.
U praksi se, međutim, često preporučuje da kapital bude najmanje 1.000 dinara ili više, jer se taj iznos koristi za početne troškove poslovanja (npr. pečat, otvaranje računa, osnovni materijal).

---

4. Usluge knjigovodstvene agencije

Angažovanje knjigovođe od samog početka je preporučljivo i u mnogim slučajevima neophodno.
Knjigovodstvene agencije najčešće nude paket usluga koji uključuje:

• pripremu i podnošenje dokumentacije u APR,

• dobijanje PIB-a,

• prijavu u Poresku upravu,

• vođenje knjiga od prvog dana poslovanja.

Cene osnovnih usluga za osnivanje kreću se od 5.000 do 12.000 dinara, u zavisnosti od kompleksnosti poslovanja, dok mesečno vođenje knjiga za mikro preduzeća obično iznosi od 6.000 do 12.000 dinara.

Savet: Ako angažujete knjigovođu koji istovremeno podnosi prijavu u APR, mnogi od njih nude popust ili besplatnu registraciju firme uz potpis ugovora o knjigovodstvenim uslugama.

---

5. Pečat i poslovna dokumentacija

Iako od 2018. godine pečat nije zakonski obavezan, mnoge banke i institucije ga i dalje traže u praksi.
Trošak izrade pečata kreće se između 1.000 i 2.500 dinara.

Dodatno, možete planirati troškove za:

• dizajn i izradu logotipa i vizuelnog identiteta,

• memorandum firme (zaglavlje, fakture, ponude),

• izradu poslovnih kartica i e-mail potpisa.

Ukupan trošak osnovne poslovne dokumentacije u startu može iznositi od 3.000 do 10.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta i obima.

---

6. Otvaranje poslovnog računa u banci

Otvaranje poslovnog računa je obavezan korak nakon dobijanja Rešenja APR-a.
Većina banaka ne naplaćuje otvaranje računa, ali se naplaćuju mesečni troškovi održavanja, koji u proseku iznose od 400 do 1.200 dinara mesečno.

Neke banke nude pakete za nove preduzetnike koji uključuju povoljnije uslove, besplatno održavanje računa u prvim mesecima, kao i digitalno bankarstvo.

---

7. Dodatni troškovi (po potrebi)

U zavisnosti od delatnosti, mogu se javiti i dodatni troškovi, kao što su:

• troškovi zakupa poslovnog prostora,

• takse za specifične licence i dozvole,

• troškovi carinske registracije (ako se bavite uvozom/izvozom),

• troškovi prevoda i overe dokumenata kod sudskog tumača (posebno za strane osnivače).

Za strance koji osnivaju firmu u Srbiji, dodatni troškovi mogu uključivati radne i boravišne dozvole, čija cena zavisi od trajanja i vrste dozvole.

---

8. Ukupni trošak osnivanja firme

Ako saberemo osnovne troškove, okvirna računica izgleda ovako: